{"id":229,"date":"2019-08-04T22:16:56","date_gmt":"2019-08-04T21:16:56","guid":{"rendered":"http:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/?page_id=229"},"modified":"2019-09-03T11:13:01","modified_gmt":"2019-09-03T10:13:01","slug":"229-2","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/229-2\/","title":{"rendered":""},"content":{"rendered":"

\u0160TA \u0106EMO DANAS JESTI?<\/strong>
PITANJE JE KOJE SE POSTAVLJA U SVAKOM VREMENU I U SVIM KULTURAMA.<\/strong><\/h4>\n

<\/p>\n\n\n

ALBANSKA<\/span><\/div>
\nNa albansku kuhinju su jedinstveno uticale turska, gr\u010dka, sirijska i italijanska kuhinja. Albanska gastronomija je poznata po visokoj nutritivnoj vrednosti i izvanrednom ukusu. Albanci u\u017eivaju u raznovrsnim predjelima, supama, jelima sa kiselim kupusom, \u010dorbama, pitama, pilavima i poslasticama. Glavni obrok kod Albanaca je ru\u010dak, koji se obi\u010dno sastoji od glavnog jela – lagano kuvanog (obi\u010dno jagnje\u0107eg ili june\u0107eg) mesa i salate od sve\u017eeg povr\u0107a, kao \u0161to su paradajz, krastavac, zelena paprika, masline i feta ili \u010dobanski sir. Salata je za\u010dinjena maslinovim uljem, sir\u0107etom i solju. Morski specijaliteti i jela od ribe su \u010desti u primorskim podru\u010djima Jonskog i Jadranskog mora, kao i albanskim mestima na jezerima (Dra\u010d, Vlora, Skadar, Pogradec i Saranda).
\n
\nMe\u0111u omiljenim bezalkoholnim pi\u0107ima Albanaca su boza (osve\u017eavaju\u0107e pi\u0107e pripremljeno od kukuruza), koja se pije u severnoj Albaniji, posebno u Kuksu, kao i \u201erehani\u201d (pi\u0107e od soka od gro\u017e\u0111a), koje je tipi\u010dno za centralni deo Albanije.
\n
\nJAGNJETINA SA SOSOM OD JOGURTA (TAV\u00cb KOSI)<\/strong> – Recept za 4 osobe
\nSastojci:\n
    \n \t
  • 1,5 kg jagnje\u0107eg mesa<\/li>\n \t
  • 4 ka\u0161ike maslaca \u2013 \u00bd pakovanja<\/li>\n \t
  • 2 ka\u0161ike pirin\u010da<\/li>\n \t
  • so<\/li>\n
  • biber<\/li>\n<\/ul>\n
    \nSos od jogurta:\n
      \n \t
    • 1 ka\u0161ika bra\u0161na<\/li>\n \t
    • 4 ka\u0161ike maslaca \u2013 \u00bd pakovanja<\/li>\n \t
    • 2 litre jogurta<\/li>\n \t
    • 5 jaja<\/li>\n
    • so<\/li>\n
    • biber<\/li>\n<\/ul>
      \nPriprema – Meso ise\u0107i na 4 dela (u obliku u kome \u0107e kasnije biti poslu\u017eeno), posoliti, posuti biberom i pe\u0107i u rerni na srednjoj temperaturi, uz dodavanje polovine maslaca i povremeno polivanje sokom od pe\u010denja. Kada je meso do pola ispe\u010deno, dodati pirina\u010d, izvaditi ga iz rerne i ostaviti napolju, pa pripremiti sos od jogurta: me\u0161ati bra\u0161no i maslac dok smesa ne postane glatka. Dodati jogurt, so, biber i jaja i sve dobro izme\u0161ati, pa na kraju dodati bra\u0161no. Sos sipati u tepsiju oko mesa i sjediniti ga sa komadima mesa. Pe\u0107i na temperaturi oko 200\u00b0C, oko 45 minuta. Slu\u017eiti jagnjetinu sa jogurtom toplu. Tav\u00eb Kosi \u2013 jagnjetina sa jogurtom je jedan od najpoznatijih i omiljenih tradicionalnih specijaliteta Albanije.
      \n
      \n(izvor:
      \nhttp:\/\/www.panacomp.net\/albanska-gastronomija)<\/i>
      \n\n
      <\/div><\/div>
      MA\u0110ARSKA<\/span><\/div>
      \n\nDana\u0161nja ma\u0111arska kuhinja predstavlja sintezu anti\u010dkih azijskih sastojaka, pome\u0161anih sa nema\u010dkim, italijanskim i slovenskim elementima. U petnaestom veku, kralj Matija i njegova \u017eena, poreklom iz Napulja, uveli su u ma\u0111arsku kuhinju nove sastojke \u2013 za\u010dine, kao \u0161to su beli i crni luk, bez kojih dana\u0161nju ma\u0111arsku kuhinju ne mo\u017eemo ni da zamislimo.Vremenom, Karpatski basen i Transilvaniju su naselili Sasi, Jermeni, Italijani, Jevreji i Srbi, koji su sa sobom doneli i svoju kuhinju. Elementi turske kuhinje pojavljuju se u vidu kola\u010da, \u0161trudle bejgli, kori\u0161\u0107enja patlid\u017eana, paprike punjene kao i sarme. Uticaj austrijske kuhinje donosi raznovsna jela i njihove metode pripremanja.
      \n
      \nLuk i paprika su zajedni\u010dki imenitelj za sva jela ma\u0111arske kuhinje. Luk je sasvim sigurno bio prisutan jo\u0161 u onoj ma\u0161ini iz koje je improvizovan prvi gula\u0161 na svetu, ali njegov drugi neophodan sastojak, paprika, odoma\u0107io se tek u 16. i 17. veku. Kada je jednom prihva\u0107ena, paprika se tako srodila s ma\u0111arskom kuhinjom da je postala onaj nu\u017eni za\u010din po kome se ona razlikuje od svih ostalih kuhinja na svetskoj gastronomskoj mapi. Mnogi stru\u010dnjaci iz oblasti gastronomije ka\u017eu da je to jedna od najboljih kuhinja na svetu.
      \n
      \nNajpopularnije jelo ma\u0111arske kuhinje je GULA\u0160<\/strong>. To je veoma hranljivo i ukusno jelo. U gradu Giula nalazi se restoran pod nazivom \u201eAkademija za gula\u0161”, gde se gostima nudi nekoliko verzija ovog popularnog jela. Kuriozitet restorana je da se hrana ne priprema u kuhinji, ve\u0107 na otvorenom, u ba\u0161ti.
      \n
      \nPAPRIKA\u0160<\/strong> – jo\u0161 jedno poznato ma\u0111arsko jelo. Pravi se od \u017eivine, teletine, jagnjetine ili ribe. Jelo je obilno natopljeno pavlakom i velikodu\u0161no za\u010dinjeno paprikom.
      \n
      \nTURO\u0160 \u010cUSAN <\/strong> – originalno jelo, koje ne mo\u017eete probati nigde osim u Ma\u0111arskoj. Ovo je kombinacija suprotnosti: rezanaca, sira, pavlake i \u010dvaraka. Zvu\u010di \u010dudno, ali je veoma ukusno!
      \n
      \nRETE\u0160<\/strong> – takozvane \u201eMa\u0111arske \u0161trudle\u201d. Ovo je obi\u010dno slatka \u0161trudla sa makom, orasima, medom, vi\u0161njama ili jabukama. Tu su razne rete\u0161e sa pe\u010durkama, mesom, ribom i kupusom. Za pripremu ovog jela koristi se posebna vrsta bra\u0161na, koja je ve\u0107 ozna\u010dena u ma\u0111arskom prodavnicama – \u201eBra\u0161no za \u0161trudle\u201d.
      \n
      \nMA\u0110ARSKI LE\u010cO<\/strong> – jelo od paradajza, paprike, paprika\u0161a, piletine, knedli i luka. Obi\u010dno se slu\u017ei uz kulen i pirina\u010d.
      \n
      \nFAZELEK<\/strong> – sasvim originalno jelo od povr\u0107a, koje je ise\u010deno na male komade i dinstano u vodi, a zatim dodat krompir i pavlaka sa bra\u0161nom. Jedan od najpopularnijih sorti fazeleka u Ma\u0111arskoj je sa spana\u0107em, kupusom, so\u010divom i tikvicama.
      \n
      \n(izvori:
      \nhttps:\/\/studenti.rs\/skripte\/turizam-ugostiteljstvo\/madarska \nkuhinja\/<\/i>
      \nhttps:\/\/www.mouzenidis.com\/sr-rs\/hungary\/article\/cuisine_hungary) <\/i>
      \n\n
      <\/div><\/div>
      MAKEDONSKA<\/span><\/div>
      \n\nMakedonska kuhinja ili \u201emakedonska kujna\u201d me\u0161avina je gr\u010dkih, srpskih, albanskih i turskih uticaja, a od svake je uzela ono najbolje. Zahvaljuju\u0107i podneblju, na prvom mestu klimi pogodnoj za uzgajanje vo\u0107a, povr\u0107a i za\u010dina, i plodnog tla, makedonska kuhinja je bogata, raznolika i gurmanska \u201eod glave do pete\u201d.
      \n
      \nRaznovrsni ukusni tradicionalni specijaliteti Makedonije su: turli tava, banica-, Ohridska i Pelisterska pastrmka, punjene paprike, pastrmajlija, musaka\u2026 Kao i u drugim delovima Balkana, i u makedonskoj kuhinji se oseti orijentalni \u201e\u0161tih\u201d u ukusnim lokumima, baklavama i tulumbama.
      \n
      \nGurmani tvrde da se makedonski specijalitet \u201cgrav\u010de na tav\u010de\u201d mo\u017ee po kvalitetu ukusa porediti sa tartufima, \u0161koljkama i kavijarom, kao i da kvalitet makedonskog pasulja doprinosi izvranrednom ukusu ovog tradicionalnog makedonskog jela.
      \n
      \nNajomiljenije povr\u0107e u Makedoniji je crvena paprika i gaji je svako doma\u0107instvo. Venci crvene paprike koji se su\u0161e, vise\u0107i na svakoj terasi su obavezan sastojak mnogih makedonskih jela ajvar, ljutenica…
      \n
      \nAJVAR<\/strong>
      \nSastojci:\n
        \n \t
      • 50 kg rog paprika<\/li>\n \t
      • 10 kg patlid\u017eana<\/li>\n \t
      • 5 litara ulja<\/li>\n \t
      • so<\/li>\n<\/ul>\n
        \n\nPriprema – Cele paprike i patlid\u017eane najbolje je da ispe\u010dete na ro\u0161tilju, ili u rerni 20 minuta, ugrejanoj na 220\u00b0C. Odmah nakon pe\u010denja povr\u0107e stavite u plasti\u010dne kese na nekoliko minuta, kako bi ga para omek\u0161ala radi lak\u0161eg lju\u0161tenja paprika.
        \nO\u010distite ih od kore i semenki, pa prebacite u mre\u017eastu vre\u0107icu, koju \u0107ete zaka\u010diti negde visoko kako bi se povr\u0107e ocedilo od vi\u0161ka te\u010dnosti preko no\u0107i.
        \nPaprike i patlid\u017ean zatim sameljite i prebacite u veliki lonac. Kuvajte “na suvo” oko dva sata uz neprestano me\u0161anje, dok ne ispari sva voda. \nPostepeno dolivajte po pola litra ulja dok ga smesa paprike i patlid\u017eana ne popije. Ukuvanu smesu na kraju dobro izme\u0161ajte varja\u010dom dok ne postane kremasta.
        \nPotom ajvar nalijte u tegle koje su sterilisane u rerni, ugrejanoj na 200\u00b0C.
        \nNa vrhu svake tegle ajvara dosipajte malo malo ulja i stavite poklopac. \nTegle ogrnite \u0107ebetom da se postepeno hlade 24 sata. \u010cuvajte ih na hladnom i tamnom mestu.
        \n
        \n(izvori:
        \nhttp:\/\/www.panacomp.net\/makedonska-kuhinja-gastronomija-makedonije\/<\/i>
        \nhttp:\/\/alas.matf.bg.ac.rs\/~mi06058\/makedonija.htm <\/i>
        \n\n
        <\/div><\/div>
        RUMUNSKA<\/span><\/div>
        \nRumunska kuhinja je raznovrstan spoj razli\u010ditih jela, poteklih od brojnih tradicija sa kojima je gastronomija Rumunije do\u0161la u dodir, ali je tako\u0111e o\u010duvala svoje sopstvene odlike. Na gastronomiju Rumunije je zna\u010dajno uticala turska kuhinja, kao i kuhinje drugih susednih naroda, kao \u0161to su Nemci, Ma\u0111ari i Srbi. U gastronomiji Rumunije postoje ostaci francuske i be\u010dke kuhinje, kao i kuhinja drugih zapadnoevropskih zemalja. Pod uticajem Rimljana je nastao izuzetno ukusan, rumunski tradicionalni desert – testo sa sirom, poznato kao \u201ealivenci\u201d, \u201ebranzoaice\u201d i \u201epasca\u201d. Tokom proslavljanja Uskrsa se svake godine priprema tradicionalna \u201epasca\u201d, uz \u201ecozonac\u201d, koji podse\u0107a na vazdu\u0161ast kola\u010d i sadr\u017ei ratluk, orahe i le\u0161nike.
        \n
        \nPotpuno razli\u010dite vrste jela su ponekad deo op\u0161teg naziva. Na primer, kategorija \u201eciorba\u201d obuhvata veliki broj supa sa jedinstvenim kiselim ukusom. One mogu biti supe od mesa i povr\u0107a, \u0161kembi\u0107a ili tele\u0107ih nogica, koje se sve za\u010dinjavaju sokom od limuna, pavlakom, sir\u0107etom ili tradicionalno bor\u0161om – fermentiranim mekinjama p\u0161enice. Omiljeno glavno jelo u Rumuniji predstavljaju \u201emititei\u201d, \u0107ufte \u201eperi\u015foare\u201d u supi i \u0161nicla. Jelo koje se naj\u010de\u0161\u0107e priprema u Rumuniji je \u201em\u0103m\u0103lig\u0103\u201d, ka\u010damak od kukuruznog bra\u0161na, koji se jede kao glavno jelo, ili prilog, ili umesto hleba. \u201eM\u0103m\u0103lig\u0103\u201d je nemasno, veoma vlaknasto jelo, bez holesterola. Uz druga ukusna rumunska jela naj\u010de\u0161\u0107e se slu\u017ei \u201epolenta\u201d, koja poti\u010de jo\u0161 iz vremena Rimljana. To je jelo od grubo ili sitno mlevenog kukuruznog \u017eutog ili belog bra\u0161na, koje se kuva na vodi u obliku ka\u0161e i tako jede, ili se zape\u010de. Svinjsko meso i piletina imaju prvenstvo u izboru mesa u Rumuniji, ali su junetina i riba tako\u0111e omiljeni. Rumuni izuzetno vole proizvode od svinjskog mesa – slaninu, \u0161unku, kotlete i raznovrsne suhomesnate proizvode. Ka\u0161e, pe\u010denja i jela kuvana u kerami\u010dkoj posudi od povr\u0107a, salate, tur\u0161ija i kiseli kupus su uobi\u010dajeni ru\u010dak u Rumuniji. Sa mesnim obrokom se u Rumuniji uvek poslu\u017euje povr\u0107e iz tur\u0161ije, pripremljeno u slanoj vodi ili sir\u0107etu.
        \n
        \nMAMALJUGA<\/strong>
        \nMamaljuga, tradicionalna selja\u010dka hrana je \u010desto kori\u0161\u0107ena umesto hleba ili kao glavno jelo u siroma\u0161nim delovima Rumunije. Me\u0111utim, poslednjih decenija se mamaljuga pojavila kao vrhunski specijalitet u najboljim restoranima u Rumuniji. Obi\u010dno se kuva u kipu\u0107oj zasoljenoj vodi, u izlivenom gvozdenom loncu, koji zovu \u201eceaun\u201d ili \u201etuci\u201d. Kada se mamaljuga priprema na selja\u010dki na\u010din, da bi se koristila kao zamena hlebu, treba da je mnogo gu\u0161\u0107a-\u010dvr\u0161\u0107a nego uobi\u010dajena italijanska palenta, tako da se mo\u017ee se\u0107i na kri\u0161ke, kao hleb. Kada se priprema u druge svrhe, mo\u017ee biti mnogo te\u010dnija, te ponekad ima gustinu kao \u010dorba. Obzirom da mamaljuga prijanja na metalne povr\u0161ine, mo\u017ee se se\u0107i na kri\u0161ke i jesti rukom, kao \u0161to se jede hleb. Mamaljuga se \u010desto slu\u017ei sa pavlakom i sirom (\u201em\u0103m\u0103ligu\u0163\u0103 cu br\u00e2nz\u0103 \u015fi sm\u00e2nt\u00e2n\u0103\u201d) ili ume\u0161ana u posudi sa toplim mlekom (\u201em\u0103m\u0103ligu\u0163\u0103 cu lapte\u201d). Nekada se kri\u0161ke mamaljuge propr\u017ee na ulju ili masti, \u0161to im daje izgled i ukus kukuruznog hleba.
        \n
        \nPo\u0161to se mamaljuga a mo\u017ee koristiti kao zamena za hleb u mnogim rumunskim i moldavskim jelima, postoji nekoliko jela \u010diju osnovu \u010dini mamaljuga, ili je njihov sastavni deo ili prilog. Verovatno je najpoznatije me\u0111u tim jelima \u201esarmale\u201d – vrsta kuglica od kupusa sa mamaljugom. Varijanta ovog specijaliteta u Bugarskoj se zove ka\u010damak, koji se uglavnom slu\u017ei uz mladi sir ili slaninicu ili pe\u010denu svinjetinu, sa zape\u010denom ko\u017eicom (\u201epr\u0103zhki\u201d). Drugi omiljeni rumunski specijalitet, \u010dija je osnova mamaljuga je \u201ebulz\u201d, koga \u010dine kuglice od mamaljuge, punjene sirom i maslacem i zapa\u010dene u rerni.
        \n
        \n(izvor:
        \nhttp:\/\/www.panacomp.net\/gastronomija-rumunije-rumunska-kuhinja\/) <\/i>
        \n\n
        <\/div><\/div>
        SRPSKA<\/span><\/div>
        \nPitanje \u201e\u010dije je ovo jelo\u201c, na Balkanu je te\u0161ko pitanje. Sarme su arapskog porekla, gibanica tako\u0111e, ili jo\u0161 preciznije, egipatskog, burek je preuzet od Osmanlija, slatko koje su izmislili Kinezi postalo je nezaobilazno poslu\u017eenje gostiju u Srbiji, \u0107evapi tako\u0111e dolaze iz orijentalne kuhinje. Srpsku kuhinju \u010dine zapravo jela sa sve \u010detiri strane sveta. Prava gastronomska revolucija nastaje dolaskom krompira, pasulja i paprike iz prekookeanskih zemalja, kojima se kasnije pridru\u017eio i paradajz. Uticaj Austrougarske bio je posebno jak u Vojvodini – otuda nam je stigao rinflaj\u0161, \u0107u\u0161pajz, gula\u0161, paprika\u0161, \u0161trudla… Dok je \u010dorba u srpsku kuhinju stigla s Turcima, \u201edoma\u0107u supu\u201d su doneli Nemci, a \u0111uve\u010d i podvarak su do\u0161li sa Istoka. Kao autenti\u010dno srpsko jelo istra\u017eiva\u010di navode – poparu koja se sprema od starog hleba uz dodatak sira i kajmaka. Svaka zemlja ima svoju verziju hleba, namirnice koja se spominje u najstarijim dokumentima, u svakoj religiji, molitvama, receptima, savetima o zdravlju. Hleb je, za Srbe, bio i ostao, simbol \u017eivota. On je i simbol blagostanja i gostoprimstva, te se i danas gosti sve\u010dano do\u010dekuju hlebom i solju. Posebne vrste hleba se mese za praznike i slavlja: \u010desnica, vasilica, postupaonica, slavski kola\u010d…
        \n
        \nSLAVSKI KOLA\u010c<\/strong> – Ukoliko krsna slava pada u mrsan dan, slavski kola\u010d mo\u017ee da se mesi s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi pivski kvasac rano ujutru, tako \u0161to \u0107ete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko bra\u0161na da se mo\u017ee napraviti retko testo. \u0160erpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izla\u017eite suvi\u0161e velikoj toploti, jer bi u tom slu\u010daju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.\nDok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg bra\u0161na, stavite ga u sud za me\u0161enje (ovaj sud, po mogu\u0107nosti, upotrebljavajte samo za me\u0161enje slavskog kola\u010da) i kraj \u0161poreta dobro zagrejte. U drugi sud stavite \u010detiri \u017eumanca, \u010detiri ka\u0161ike \u0161e\u0107era, komadi\u0107 putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izme\u0161ajte. Nastru\u017eite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano bra\u0161no, nastavite s me\u0161enjem testa, dolivaju\u0107i mlako mleko i nekoliko kapi osve\u0107ene vodice (koju je sve\u0161tenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu po\u010dne da se odvaja i kada po njemu po\u010dnu da iska\u010du klobuci, dobro je i dovoljno ume\u0161eno. Da bi testo bilo jo\u0161 bolje, za vreme me\u0161enja mo\u017eete dodavati i pomalo rastopljenog putera. Testo pokrijte \u010distom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, zna\u010di da je gotovo. Izru\u010dite ga na dasku za me\u0161enje, pravite i ukra\u0161avajte kola\u010d.\nSlavski kola\u010d mo\u017ee biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti na\u010din kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.
        \n
        \n(izvori:
        \nhttp:\/\/www.politika.rs\/sr\/clanak\/374348\/Srpska-kuhinja-gastronomski-atlas<\/i>
        \nhttps:\/\/www.osmehiorasi.com\/lifestyle\/2018\/3\/1\/istorija-i-zanimljivosti-o-hlebu)<\/i>
        \n\n
        <\/div><\/div>
        HRVATSKA<\/span><\/div>
        \nGeografski polo\u017eaj u kojem se prepli\u0107u mediteranska, planinska i kontinentalna klima, \u010dini da svaka regija obiluje vlastitim specijalitetima.
        \n
        \nKuhinja Dalmacije predstavlja zaseban svet \u010dije su zna\u010dajke tek nedavno otkrivene, kao \u0161to su kuhinje ostra: Hvara, Kor\u010dule, Bra\u010da (vitalac, jelo spravljeno od janje\u0107ih iznutrica umotanih u crijevo te pe\u010deno na gradelama), Visa (sardine na gradelama, kao u vrijeme starih Grka; pita sa sardinama s Komi\u017ee i Visa, jelo sli\u010dno dana\u0161njoj modernoj pizzi).
        \n
        \nSvje\u017ea morska riba (zubatac, brancin, lovrata, kirnja, sku\u0161a, sardina) na ro\u0161tilju, kuhana ili marinirana; zatim tu su meku\u0161ci (lignje, sipe, hobotnice), rakovi (\u0161kampe, jastozi) i \u0161koljke (dagnje, kamenice, mu\u0161ule) kuhane u ribljoj juhi ili kao ri\u017eoto.
        \n
        \nOd jela od mesa, pr\u0161ut je nedvojbeno bez rivala – svinjski but dimljen i su\u0161en na buri (iz Drni\u0161a), serviran sa suhim, uglavnom kozjim sirom (poznati sirevi su oni s Paga i iz Dubrovnika) i slanim zelenim i crnim maslinama, kaparama i lu\u010dicama.
        \n
        \nJanjetina je tako\u0111er veoma cijenjena, osobito kuhana ili pe\u010dena na otvorenoj vatri (Franjeva\u010dka begovica s Visovca, ili lopiz s otoka I\u017ea); tako\u0111er, su\u0161ena ov\u010detina (ka\u0161tradina), rozbif, dalmatinski gula\u0161 (pa\u0161ticada) s njokima, koji poslu\u017euju mnogi restorani.
        \n
        \nKuhano povr\u0107e je tako\u0111er omiljeno jelo (blitva s krumpirima, umak od raj\u010dica), \u010desto je mje\u0161avina uzgojenog i samoniklog povr\u0107a, za\u010dinjenog maslinovim uljem i vinskim octom ili serviranog s mesom (manestra – tjestenina s mljevenim mesom, aramba\u0161i\u0107i – punjeni listovi loze).
        \n
        \nSINJSKI ARAMBA\u0160I\u0106I<\/strong>
        \nSinjski aramba\u0161i\u0107i nalaze se na popisu za\u0161ti\u0107enih nematerijalnih hrvatskih kulturnih dobara, dalmatinski su specijalitet i neizostavni su dio jelovnika svih proslava, te se pripremaju za Bo\u017ei\u0107, blagdan Velike Gospe, sve\u010dani alkarski ru\u010dak, svadbe i u drugim prigodama. Poslu\u017euju se i u bogatim i u siroma\u0161nim doma\u0107instvima. Specijalitet poprili\u010dno sli\u010dan sarmi, no sa par bitnih razlika: meso za punjenje se ne melje, ve\u0107 se sjecka no\u017eem, a u njega se dodaju i razli\u010dite vrste su\u0161enog mesa (ali ne i ri\u017ea). Osim toga, u jelo se stavljaju i cimet, mu\u0161katni ora\u0161\u010di\u0107 i klin\u010di\u0107i, \u0161to mu daje vrlo speci\ufb01\u010dnu aromu.
        \n
        \nJunetinu, teletinu i svinjetinu nasjeckamo no\u017eem (ne meljemo) i premjestimo u veliku zdjelu. Dodamo sjeckanu slaninu i luk, protisnuti \u010de\u0161njak, sjeckani per\u0161in, mu\u0161katni ora\u0161\u010di\u0107, cimet, naribanu koricu limuna, sol i papar, sve zajedno dobro izmije\u0161amo i ostavimo pokriveno da odle\u017ei po prilici jedan sat. Od glavice kiselog kupusa odvojimo listove i no\u017ei\u0107em stanjimo deblje dijelove pri dnu listova, da ih lak\u0161e savijemo. Na listove stavljamo po 1 veliku \u017elicu mesne smjese i savijemo u aramba\u0161i\u0107e (sarmice). Na dno nauljene, duboke, zemljane posude s poklopcem polo\u017eimo nekoliko listova kiselog kupusa, posipamo narezanim kupusom, te na njih slo\u017eimo aramba\u0161i\u0107e, suho meso i sud\u017euk. Sve zajedno prekrijemo narezanim kiselim kupusom, za\u010dinimo s nekoliko klin\u010di\u0107a, lovorovim listom, prelijemo s toliko vode da prekrije sastojke, poklopimo i stavimo u zagrijanu pe\u0107nicu, na 150\u00b0C, po prilici 1 sat i 30 minuta.
        \n
        \n(izvor:
        \nhttps:\/\/www.hrvatska+gastronomija+istorijat <\/i>
        \nhttps:\/\/gastro.24sata.hr\/spajza\/totalni-hit-top-10-autohtonih-hrvatskih-jela-9354<\/i>
        \nhttp:\/\/narodni.net\/priprema-tradicija-sinjskih-arambasica\/)<\/i>
        \n\n
        <\/div><\/div><\/div>\n\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        \u0160TA \u0106EMO DANAS JESTI?PITANJE JE KOJE SE POSTAVLJA U SVAKOM VREMENU I U SVIM KULTURAMA.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-229","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/229","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=229"}],"version-history":[{"count":61,"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/229\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":506,"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/229\/revisions\/506"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/youthkitchenlaboratory.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=229"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}